Marija_Ivanković_tekst_1

       Данас ћете често чути да неко ради на себи, да медитира, чита, ради јогу, да се бави неким обликом енергетског рада и хвала Богу то више није табу тема ни на нашим просторима. Због чега је битно да радимо на себи свакодневно?
Сигурна сам да и Ви осећате, ако не до скоро, онда од ове године да се нешто јако битно мења у току наше цивилизације. Од једног веома брзог и хаотичног живота сви смо приморани да успоримо, изолујемо се и проведемо неко време сами са собом или пак у кругу породице. А због чега се ово десило? Неки ће одмах рећи због Covid-а, што и јесте тачно, међутим ако само мало дубље сагледамо ситуацију разумећемо да смо дошли до момента у развоју наше цивилизације где смо толико заборавили ко смо и због чега смо дошли на ову прекрасну планету, да је било неопходно успорити начин живота, како бисмо добили време да поразмислимо о својој сврси. Да се загледамо у унутрашњост свог бића.
       Под утицајем масовних медија, капиталистичког начина живота и погрешно интерпретираних религија са свих страна се покушавало „прогутати“ сво слободно време које неко може да има како би поразмислио о себи, својим осећањима и искуствима. Мишљења сам да је због тога 21.век, век анксиозности, паничних напада, депресије и осталих проблема менталног здравља човека. Отуђени од себе, природе, а самим тим од природе свог бића, затровани страхом, неморалом, токсичним односима, изврнутим системом вредности, полако се ради на томе да се потпуно отуђимо од себе. Када смо отуђени од себе, онда смо отуђени и од других, а за наш опстанак је веома важно да имамо здраву социјалну интеракцију како бисмо се развијали у сваком смислу.
       Сада се лако да приметити да су неки овај период изолације искористили за своје добро, отворили се за неопходне увиде и кренули путем позитивне трансформације, док су они који су дозволили себи да буду обманути остали заточени у зачараном кругу страха који ће их нажалост повести у реалност која неће бити ни мало пријатна.
Због тога је битно да допустите себи да вам се ум утиша, како бисте јасно чули глас вашег бића који ће вас непогрешиво усмерити у правцу који је ваша душа одабрала да иде, а то је засигурно правац љубави, радости и светлости.
Пише: Марија Иванковић

Да се зна-Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *