deki-ljudi-znani

Много је људи ходило најлепшом планетом створеном да буде Рај. Милијарде је газило а да није пазило. Планета је нестала за 40 дана и 40 ноћи. Вода Жива од које је и Човек добрим делом састављен очистила је нечистоћу оних који су све што је вредело, искварили. То је вода, најбољи чистач ако није испрљана немаром.

Познавао сам правдољубиве којима су непромишљени и рђави људи забрањивали да зборе Истину . Познавао сам на стотине и стотине оних који су на туђој грбачи стварали лична царства без да су се освртали. Газили и нису пазили и оне који само на изглед нису изигравали полтроне. Па и оне који су правдали ове прве иако су добро знали да њихова Вера није даља од пуног буђелара, стране и скупе школе и некакве компаније којом би се обезбедили ако је могуће и надолазећи роботи уколико су фамилијарно или племенски блиски. Е, таквим људима ништа није свето. Било их је од када је света и века и одлазили су на исти начин као и ови, за њих обични, јадни, неважни.

Хеладом је ходао Леонида који је личном жртвом ујединио читаву Грчку.

Алксандар је гледао у очи Анаксимандера чекајући знак. Стотине хиљада војника је било спремно да брани велико царство. На небу изнад месопотамијског села није било ни облачка. Плавокоси младић у сребрном шлему са кратким хоплитским мачем у руци стрпљиво је седео на великом трибалском ату . Није се плашио, све што је имао да каже оном косачу огрнутом у црну доламу, рекао је прелазећи Гранит , онда када га је копље први пут начело. Тад су се видели први пут и договорили да се неће сретати још неко време. После битке код Гранита , млади војсковођа није се бојао више ничег.

За рад Истине страдао је апостол Стефан кога су каменовали јер је Веровао, јер је видео оно што други не виде и чуо оно што други не чују. Било му је жао баш тих који су га каменовали зато што су изабрали зло уместо добра.

Једном је живео адмирал Колчек који се ни зарад места мнистар војног у влади бољшевика није одрекао заклетве Богу и Царској Русији. Сахрањен је у леденој води Омска,

И зашто Вам све ово говорим. Сваки човек у себи носи дар, онда, кад га време препозна, кад осети да је испуњен стварајући, тај дар не сме да остави и закопа. Тако је и са животом. Гледајући у светле примере поменутих Човек треба да победи прво себе како би добио дар храбрости. Треба да надвлада сазнање да носи круну не себе ради већ зато што му је дата да служи другима. Пастир има да трага читаву ноћ за једним изгубљеним јагњетом, остављајући стадо. Адмирал је могао да буде министар војни, могао да оде…али није. Савле је могао да ужива све благодети једног од најобразованијих људи свога времена- није. Постао је Павле. Кнез српски је могао да изабере вазалство као и већина других али није. Георгије је могао да буде војник над војницима Деоклецијана. Није.

Можда неком неће да се допадне избор историјских личности које сам помену, али баш ови су на неки начин обележили битна раскрснице човечанства.

Наравно има толико племенитих људи које историја није забележила или није хтела но њихова имена и њихов живот убележени су баш тамо где треба и где траје изнад сваког писанија.

Земљу на којој смо рођени не можемо да бирамо. Родитеље, такође. Све друго је могуће само ако гледамо ако гледамо у праве примере. Поток  ковитла камен и избруси га након

Неког времена. Наравно и најсавршеније биће-човек може да се избруси само ако то жели и још нешто. Поток мора да буде чист.

Пише: Д. П.Р .

Да се зна – Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *