junior-ferreira-7esRPTt38nI-unsplash

       Да бисмо разумели како то да ми заслужујемо љубав, радост и светлост, неопходно је пре свега да разумемо ко смо ми у својој бити.
Ми смо пре свега душе, светлосна бића, које су дошла на овај свет по искуства. Да живимо у сваком смислу у складу са природом која нам је дата као извор апсолутно свега што нам је неопходно да се одржи наше физиолошко постојање. Дошли смо да искусимо емоције, и срећне и тужне, да научимо како да се носимо пре свега са самим собом, а потом и са свима у нашем окружењу, како бисмо кроз те односе стекли искуства која су неопходна за развој наше душе.
Дакле ми смо у нашем изворном облику заправо оно што смо дошли да постанемо. Само посматрајте децу и њихов начин опхођења према свету… све ће вам бити јасно. Искрена радост, искрена љубав, искрена, чиста, емоција, радозналост, усхићење, туга и пре свега безусловна вера у свет који их окружује. У нама су утиснути ти кодови који се васпитањем, прво у породици, а касније у оквирима формалног образовања код неких појединаца и потпуно исчезли. Што нас приморава да као одрасли поново трагамо за њима.
Зар ово не изгледа као scenatio неког испита? Прво ти је дато да искусиш, онда скоро све заборавиш, а потом си инспирисан да поново на дубљем нивоу са разумевањем дођеш до истог стања, тихе радости у телу, уму и духу. Док се поента крије у томе да осетимо пут који нас води да поновног самооткривања, живот пред нас ставља „препреке“ који су сигнали за буђење наше душе.

Пише:Марија Иванковић

Да се зна-Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *