kolevka

Управо на колевци наших простора, у топлини недара наше земље стасаваће у оличењене напредне Европске цивилизацијске тековине, култура о којој чини се знамо много на основу само расуте површи земље. Свесни сопственог технолошког напретка као да перфидно ми и у другима тражимо технолошка постигнићу као своје врсни гарант напредности. Без обзира притом на то колико је одређена култура или цивилизација у далекој прошлости егзистирала као таква.

Винча, на шта вас асоцира? Верујем да када чујете ту реч прво што вам падне на памет јесте писмо које је притом дискутабилна тема за разговор, потом можда фигурине а на послетку могуће наша земља. А на шта вас асоцира следеће: кућа на спрат, џепни календар, подно грејање, ланена одећа, срп, коса, бријач, едукативни програм, разбој, пећ, уље лана, сир, рударство, металургија и још много тога. Сигурно не, на Винчу. Али шта ако кажем да за мене то и јесте Винча. Гледано са аспекта оног фомозног технолошког напретка, за Винчу би смо могли рећи да је била једна од напреднијих култура оног доба на овим просторима. Али то није Винча. Винча је у бити нешто много веће од тога. Гледано, опет оном технолошком методом, Винчи по нама недостаје или не недостаје писмо како би смо је могли прозвати или јој пак од милоште придодати онај епитаф цивилизације. Међутим, по мени читава та фама око винчанског писма није нужна наспрам једне много веће чињенице. Којом Винча заслужује ореол једне од првих како Европских цивилизација, тако и на много ширем плану, а то је две хиљаде година мира.

Винча постаје нешто што културом зовемо само унутар граница наше земље, док за то време изван граница наше земље Винча поприма ново рухо, нешто што зову Дунавском цивилизацијом. Хајде, да видимо шта можемо учинити да Винча остане цивилизација унутар наших граница!

Пише: Александар Васиљевић

Да се зна – Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *