Stefan_Milutin_Uros2

Прво на шта се помисли кад се чује име краља Милутина је његов брак са седмогодишњом ромејском принцезом Симонидом и како она после боравка на Милутиновом двору није могла да има децу. То људе наводи на закључак да је Милутин био сексуални манијак. Ово мишљење се прихвата здраво за готово без знања да је то пре свега био политички брак који је заправо очајнички потез Цариграда како би некако убедили нашег краља да их условно речено не уништи. Толико је била моћна Милутинова Србија. Оно што јако мали број људи зна је то да је Милутин имао јако добре односе са Симонидином мајком Ирином а да је Симониду одгајао практично као своје дете. Ирина је ушла у тежак сукоб са Симонидиним оцем царем Андроником и отишла је у Солун где јој је Милутин омогућио да често виђа Симониду а често и њега самог. Ако узмемо у обзир да су се девојке у средњем веку могле удати већ са 14 година и Симонидине године кад је „дата“ Милутину долазимо до закључка да је Ирина тад могла имати око 25 година. Изгледа да су њих двоје били у толико присним односима да је Милутин разматрао да Иринине синове прогласи за своје наследнике уместо Стефана Дечанског. Након Иринине смрти, Милутин подиже манастир у Солуну где је и сахрањена. Ако је Милтуин спавао са неким из Андроникове породице, то је била Ирина која је тада била већ зрела жена. За то се без сумње чуло на двору цара Андроника и разумно је закључити да је тада настала једна од најпознатијих прича која је везана за Србе коју би данашње друштво окарактерисало као „жуту штампу“. То се касније прихватало здраво за готово и у делима Лаоника Халкокондила и Мавра Орбина. Са друге стране познато је да је Милутин подигао више од 40 задужбина и плаћао писање књига, поставио темељ Душановог царства и у стиху овековечен у Дантеовој „Божанственој комедији“ али ништа то није битно колико је битан ромејски „спин“ из освете да би могао да се клевета српски краљ. Да ли је наше друштво спремно да после толико времена скине љагу са имена Светог краља Милутина? Да ли ће САНУ, СПЦ и Министарство културе удружити снаге како би у налету обнове српског духа и државности успели да мошти нашег краља врате у његову земљу да поново почивају у манастиру Бањска? Да ли тренутно место почивања моштију краља Милутина, Софија, говори нешто о етничкој слици становништва Шоплука када су мошти премештене тамо или можда о границама српске државе? На сва ова питања морамо дати одговор ако желимо да се опходимо према нашој историји и култури онако како и треба то да радимо.

Пише : Марко Јовановић

Да се зна – Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *