Један од основних услова цивилизацијског успеха, евентуални проблем са којим се Винча сусрела, јесте био наталитет. Међутим, археолошки докази показују начин на који је Винча то превазишла и уздигла се у једну од водећих култура оног времена. Њен највећи адут била је њена претходница, која је изградила један здрав и јак фундамент, темељ на коме ће касније бити изграђена круна неолитских култура- Винчанска цивилизација.

Пре око 8500 година на овим просторима почиње узгој првих култивисаних ораница пшенице. Биће то велика прекретница у свакодневном животу тога времена.  Раскршће које ће најверованије одредити настанак нечега што данас знамо као Винчу. Време пре првих класева пшенице био је период када је успех једне породице било имати више од једног детета. 

Међутим, архелошки локалитет Бубањ изнедрио је један мали али значајан артифакт- кашичицу. Кашичицу, која нам говори о првим благодетима које је пшеница са собом донела. Доносила је могућност справљања кашица са којим су древне мајке могле прехрањивати одајчад у тренутку када би остале без млека. Пресудном тренутку за одојче, породицу и заједницу. У том моменту долази до појаве првих породица са троје или чак четворо деце. Тако рецимо на археолошком локалитету Дивље Поље у Ратини код Краљева проналазимо и прву звечку. Која је највероватније служила анимирању детета и одвлачењу његове пажње звуком исте , у шестом миленијуми пре нове ере.

Што је у основи значило загарантовани успех, древни Винчанци били су посвећени родитељи јер су као људи били свесни значаја здравог одрастања деце. У том моменту бујања живота на овим просторима  у залеђу древне Европе на не тако далеком Балкану, градило се прво и најпознатије светско чудо које дан данас постоји. Активно се градио темељ цивилизоване европе каквом је данас знамо.

Све је бујало од живота, настајала су  нова насеља а постојећа ширена у праве модерне метрополе, које су доминирале пространством. Свако ко се на свом путу нашао на овим просторима, бивао је очаран лепотом, грандиозношћу и технолошким успехом ове цивилизације.

Винча је била и остала оличње чистих моралних и људских начела као таква она је аспект историје- учитељица живота.

Са растом популације, могућностима складиштења веће количине хране, и поврх свега производње вишкова дошло је до појаве вишка времена које је могуће утрошено у условно речено проучавања нових заната, научних дисциплина,  и технолошких достигнућа.

Појављује се бакар.

Пише: Александар Васиљевић

Да се зна – Инокт

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *