glen-carrie-JiSkHnWLo2o-unsplash

Медведњак у Грчцу код Смедеревске Паланке налази се у самом средишту протостарчевачке културе из старијег неолита(6200-5500) и винчанске културе из млађег неолита(5500-4500).

Регистровано је 1968 године када су обављена и прва археолошка ископавања. Дебљина културног тла је 1,4 метара подељена у три стратума, протостарчевачки и два из млађег неолита. Археолошка грађа по Р. Катунару одговара оној са налазишта Бело Брдо у Винчи. Док по Драгославу Срејовићу насеље Медведњак трајало је до краја фазе Винча Б закључно са периодом фазе Винча Д односно до њеног краја.

Насеље је било дужине 800-900 метара, ширине 250-350 метара, које се налази у мањој котлини оивиченој у виду потковице нешто вишим брежуљцима. Који су насеље штитили од северца и кошаве али и потенцијалних непријатеља. Локалитет одаје утисак акрополе видик је отворен једино према североистоку. Док се у подножју неолитског насеља налази неколико сталних извора свеже пијаће воде.

Многи археолошки артифакти како они пронађени током ископавања тако и они случајно пронађни данас су изложени у музеју Смедеревске Паланке. Међу фигуринама можемо издвојити Породиљу или Медведицу, Мислилац са Медведњака и тако даље.

Публикација тог археолошког материјала изазвала је велико интересвање стручне јавности и допринела стицању репутације налазишта изузетно лепе култноуметничке пластике.

Битно је напоменути да фигурална пластика има велике сличности са фигуралним пластикама археолошких локалитета од којих су неки удаљени и по неколико стотина километара као рецимо арх. локалитет Предионица у Приштини на Косову и Метохији.

 На стотине предмета са локалитета Медведњак највише фигурина налазе се у неколико приватних колекција међу којима је збирка С.М из Смедеревске Паланке.  С.М је предмете добијао на поклон или их куповао од посредника или непосредно од људи на чијим су поседима пронађени предмети, осамдесетих и деведесетих година 20. века.

 С.М је био нарочито заинтересован за целе предмете поготово оне од кости. У Народном музеју у Смедеревској Паланци позната је чињеница да становници засеока Медведњак налазе археолошке предмете на својим окућницама и околним парцелама. 

Подаци о тачним локацијама, дубини на којој су предмети пронађени, описи сонди и томе слично не постоје па сходно томе отежавају стицање једне шире слике изгледа самог локалитета.

Ту су и приватне збирке Б. Н и Б.И. Коштани предмети из ових приватних колекција прављени су од костију пса, вука, срне, овце или козе, јелена, праговечета, различитих птица, и домаће свиње. Према разноврсности коштаних налаза и њиховом квалитету нити један од локалитета тог периода не могу парирати Медведњаку.

Јако су занимљиви предмети чија се аналогија може пронаћи у фази Лепенски Вир I културе Лепенског Вира.

Импорт протостарчевачке керамике на позномезеолитском насељу и хронологија те насеобине до које се дошло радиокарбонском методом указују да су насеља Лепенски Вир I-III истовремена са протостарчевачком културом, а тиме и са најстаријим насељем на Медведњаку(Д.Срејовић 1969).

Тако је рецимо једна коштана фигурина изразито подсећала на мермерну фигурину са Лепенског Вира, касније ће се испоставити да то није усамљени и јединствени случај.

Такве предмете  кроз аналогију налазимо на разним другим локалитетима: Белица, Пољна, Аниште, Ћовдин, Дивостин, Благотин, Црнокалачка бара, Власац, Бресница али и ранонеолитска насеља попут Ковачева и Великог Трнова у Бугарској и Ахилеионаи Неа Никомедеие у Грчкој.

Према сведочењу налазача и посредника у продаји археолошких предмета, већина фигурина из колекције С. М. потичу са средишњег дела локалитета, који има изглед акрополе, и на коме се налазе данашње куће са окућницама и економским објектима. Добијена је информација да дебљина археолошког слоја на средишњем делу налазишта прелази пет метара, као и то да су две изузетно ретке фигурине од кости, израђене у стилу керамичке статуете винчанске културе, нађене деведесетих година двадесетог века тик једна уз другу.

С. М. тврди да на средишњем делу локалитета видео „сонду“ дубине приближно 8 метара.

Да се зна – Инокт

Пише: А. Васиљевић

vincanologia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *