Spad S.46

            Први ваздушни саобраћај, налик на онај који данас познајемо, код нас почиње крајем Првог светског рата. Прва назнака будућег саобраћаја био је превоз поште. Рат 1918. још није био завршен, а авиони Бреге 14 српске војске превозили су пошту од Солуна ка Скопљу, а како се фронт померао, тако је авионска пошта стизала до Ниша, Београда, Новог Сада и осталих већих градова новоформиране  Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Уз превожену пошту, нашао би се по неки цивил, у главном курир.

            Темељи цивилног саобраћаја кроз институције ударени су 1920. године, под покровитељством Министарства војске и морнарице. Оно је основало Одсек за цивилну авијацију. Може се рећи да је ово била ваздухопловна власт, тј. нешто што је данас Директорат цивилног ваздухопловства, али на доста нижем институционалном ступњу. Ово тело бавило се читавом цивилном авијацијом, али и даље није било озбиљнијих намера у правцу развоја превоза путника.

            Битно је истаћи улогу КСХС на међународној позорници. Када је Први светски рат окончан, у Паризу је одржана Конференција мира (1919). На тој конференцији наша земља је са још 9 земаља потписала први међународни документ везан за цивилно ваздухопловство. Комисија за аеронаутику донела је Конвенцију о међународном ваздушном саобраћају (CINA – Convention de Internationale Navigation Aerienne). Овим документом, КСХС обавезала се да ће омогућити несметани ваздушни саобраћај. Тачније, у међународном је интересу да свака држава потписница омогући прелет, слетање, полетање авиона, као и слободно искрцавање и укрцавање путника.

            Први међународни лет код нас, 1923. обавила је француско-румунска компанија Франко-Румен, познатија и као CFRNA (Compagnie Franco-Roumaine de Navigation Aerienne). Ово је уједно и једна од првих трансконтиненталних линија у свету. Франко-Румен је повезао Париз са Цариградом, преко Београда. Међутим, Краљевина није одобрила летове без икаквих услова. Како би појачала свој значај у окружењу, Франко-Румен је био у обавези да неколико авиона буде базирано у Краљевини, односно привременом аеродрому у Панчеву.

            Исте године, ова авио-компанија ће повезати Београд и Букурешт и тако успоставити први ноћни редовни лет у свету. Најбројнији авион Франко-Румена био је Блерио-Спад С.46 капацитета 5 путника. Код овог двокрилца, пилот је седео у отвореној кабини, док су путници били смештени у трупу авиона.

            У марту 1927. отворен је нови аеродром на данашњем Новом Београду. Налазио се на Дојном пољу и протезао се од Бежанијске косе ка Сави. Аеродром је био мешовити, што значи да се користио у цивилне и војне сврхе, а озбиљнији подухвати попут пристанишне зграде и система за слетање, изграђени су касније, током тридесетих година.

            Присуство страних компанија и нагли развој ваздухопловног предузетништва у свету, убрзало је жеље за стварањем неке врсте компаније за превоз људи и поште. Главни иницијатор, поново војска. Седамнаестог јуна 1927. основано је Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут. Поређења ради, треба имати на уму године оснивања неких данашњих познатих авиокомпанија, као што су: 1919. KLM,1919. SCADTA (Avianca),1920. QANTAS, 1924. Imperial Airways (данас British Airways), 1926. Deutsche Luft Hansa (данас Lufthansa), 1923. Добролет (Аерофлот – руске авиолиније), 1926. Бунавадъ (Air Bulgaria), 1933. Air France, 1928. LOT (LOT Polish Airlines), 1925. Huff Daland Dusters (Delta Airlines).

            Аеропут је од оснивања наишао на потешкоће у финансирању. Међутим, захваљујући виспреном управнику и великом војном пилоту из Великог рата, Тадији Сондермајеру, овај проблем је превазиђен необичним пропагандим летом. Са својим копилотом, Леонидом Бајдаком, на авиону Потез 25, полетео је из Париза, преко Београда до Мумбаја! Иако праћени пешчаном олујом изнад Блиског Истока, успели су да уз међуслетања стигну до индијског града и врате се назад у Београд. Овај подвиг је трајао од 20. априла до 2. маја 1927. године. Укупна дужина пута износила је 14.800 км! Овај лет је имао велики одјек у јавности и успешно су прикупљена почетна средства за набавку путничких авиона.

            Управни одбор Аеропута се определио за технику традиционалних савезника, Француза. Тако су набављени први чистокрвни путнички авиони Потез 29 са местима за 5 путника.

            Први лет обављен је 1928. у фебруару између Београда и Загреба. Путници на овом лету били су српски новинари, који су се по доласку у Загреб искрцали, док су се њихове хрватске колеге укрцале за повратни лет ка Београду.

            Први међународни лет догодио се 1929. године у октобру по рути Београд – Загреб – Беч. Нешто касније, мрежа је проширена на Скопље и Солун уз укупно трајање лета од Беча до Солуна 10 сати.

            Тако је изгледао зачетак ваздушног саобраћаја код нас. И треба да се подичимо да смо земља са једним од најстаријих саобраћајних мрежа у свету. Наравно, ово је само један детаљ у светлој баштини српске авијације, која се константно развијала упркос ратовима и кризама кроз историју.

Да се зна – Инокт

Пише : Zanimljiva Avijacija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *