sharon

Србија је врло вероватно једина земља у Европи на чијој територији постоји прозор у сваки период људске цивилизације и њеног постепеног развијања. Ми ходамо земљом на којој се топио метал у доба када је у долини Тигра и Еуфрата највеће достигнуће била сетва пшенице.

У земљама где је елита свесна само те чињенице, од тога би се направила сензација и врло брзо би маркетиншки експерти нашли начин да привуку туристе, домаће и стране, и они би могли да виде како је у тој земљи пре више од седам хиљада година дошло до прве индустријске револуције. Да је ово тачно, говори чињеница да су немачки стручњаци водили грчевиту кампању да се та цивилизација Винче проласи за „подунавску“ како би и они имали део колача тог наслеђа. У изврсном смислу га и имају али проблем лежи у томе што се доказ о топљењу метала нашао само у доњем подунављу, не у горњем. Наши „цењени професори“ су само климнули главом уместо да се изборе да цивилизација носи име званично „Винчанска“ а не „подунавска“. Замислите само каква би сензација и магнет за туристе био најстарији пронађени урбанистички план који је пронађен на локалитету Благотин где је ископавања водио др. Светозар Нани Станковић, међутим шира јавност и после оволико година о томе ни не зна. Нажалост, ово није једини грех према цивилизацији Винче и Лепенског Вира. Комунистичке власти су у јеку своје моћи готово по правилу градили објекте изнад археолошких локалитета која крију ништа мање сензациона открића. Тако је зграда ВМА али и шире подручје Бањице направљено над језгром цивилизације Винче, а испод саме ВМА се налази објекат димензија 20m x 11m, највећи откривен за тај период људске историје. Само ових неколико отркића би у културно свесном друштву било довољно да се покрене процес привлачења туриста а самим тим и пуњење државне и приватне касе.

У доста скоријем периоду римске окупације ових простора на територији Републике Србије рођено је више од десет римских императора, саграђен је невероватан број палата или царских резиденција од којих је свакако најпознатија царска палата у Сирмиуму. Оно што веже све те палате су специфични мозаици који формирају слику перунике, коловрата али и класичне свастике (која је можда чак и плански узета за симбол нациста како би јој се значење променило из корена) и још много симбола који су нађени широм Евроазије а данас се вежу искључиво за словенске народе Европе. Између осталог наша држава је једина у којој и постоји насеље које се зове Коловрат, налази се код Пријепоља. Поред те симболике, пронађен је и невероватан број накита, оружја и грнчарије који су продати у иностранство а јавност уопште и није била обавештена о њиховом проналаску. Претпоставимо да би неки људи свакако продали то што су нашли, ако је већ пронаћено толико накита који би могао да се прода, зар није логично да се део своте новца од те продаје уложиу даља истраживања и тако створити један добар ефекат у свему томе? На крају крајева, ако су Британци успели да направе сензацију од Хадријановог зида, који би узгред данас био гледан као одраз ксенофобије, како то да ми не можемо да направимо супер причу о томе како је на тлу наше земље била једна од најзначајнијих римских престоница а по ковању новца можда и најзначајнија као и о томе да смо пронашли велелепну палату у Медијани где је највероватније и рођен Константин Велики.

Направимо још један скок унапред и причајмо о средњем веку који је археолошки најмање истражена епоха овог простора а тежимо да се као српски народ стално хвалимо њиме. Руку на срце, истина је да се срце наше средњевековне државе не налази у Србији, реч је о Скадру и Скопљу а царска престоница Призрен је окупирана. Међутим, има довољно потенцијалних открића само у ужој Србији која би итекако могла да исплате трошкове истраживања. У ширу јавност је причу о гробу Милоша Обилића изнео писац Александар Тешић након истраживања за трилогију коју је посветио њему. Наиме он тврди како су још у време тврдог комунизма поједини тврдили како се гроб највећег српског јунака налази у Раваници, под ногама кнеза Лазара. Он то у детаљима објашњава тако да ће заинтересовани људи сами пронаћи интервју. Разумем зашто је истраживање прекинуто у то време, да се тад сазнало за гроб Милоша Обилића, српски народ би доживео такву малу ренесансу да би се тај југословенски пројекат у тренутку распао. Оно што не разумем је зашто данас, када већ двадесет година не влада социјализам, зашто се то истраживање не настави. Чак и да се на крају не пронађе ништа, ваљда смо дужни да то изгурамо до краја. Хипотетички, да се Милошев гроб пронађе, то не би само био златник који би пунио касу него би у изврсном смислу убрзао процес српског националног препорода и у неку руку могао и политички да се искористи у борби за очување КиМ у саставу наше Србије. Да текст не би био предугачак задржаћу се на Милоши, након битке на Плочнику Милош добија Браничево од кнеза Лазара да гради свој двор, мало је вероватно да је та изградња завршена али као и за његов гроб, вреди истражити јер би се вишеструко исплатило и у економском али и културно-историјском смислу.

Да се зна – Инокт

Пише : Марко Јовановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *